Kopirajting je profesija koja postoji dugo vremena unazad. Vuče svoje korene iz novinarstva, pa čak i prvobitnih oblika reklamiranja. Ali, u pogledu svog razvitka, nimalo se ne razlikuje od bilo koje druge stvari na svetu koja se takođe u velikoj meri razvila. Nekima od nas je poznato čime se bave kopirajteri, nekima nije. U svakom slučaju, ovde smo da vas sprovedemo kroz istoriju kopirajtinga, kako je nastao, i gde se nalazi sada.
Šta je kopirajting?
Budući daćemo se u nadolazećim objavama na blogu baviti konceptom kopirajtinga, ovde ćemo pokriti opštu ideju o tome šta, zapravo, predstavlja i znači kopirajting. Ukratko, kopirajting je nauka i umetnost smišljanja kreativnih i maštovitih sadržaja koji se koriste za reklamiranje i marketing (u daljem tekstu: kopi). koji treba da prodaju proizvod ili uslugu. Pod „kopijima“ podrazumevamo nekoliko stvari, kao što su:
- Reči koje se koriste za kreiranje web stranica i čine njihovu sadržinu;
- Televizijske reklame;
- Radio reklame;
- Katalozi;
- Brošure;
- Izjave za štampu;
- Meniji u restoranima,
ili bilo koja druga vrsta promocije proizvoda ili usluge. U suštini, kopirajting je, kao deo advertajzinga, odnosno oglašavanja i reklamiranja, veština pisanja svih vrsta promo tekstova. On čini sve one reči koje će jednom biti odštampane u nekom obliku promocije ili reklame – u novinama, na televiziji, ili pak na Internetu.
Kako je sve počelo?
Pretpostavlja se da se koreni kopirajtinga javljaju još u Vavilonsko doba krajem 1470. godine. Prvi kopi je bio sastavljen 1477. godine u vidu molitvene knjige. Pisci koji su u to doba stvarali sadržaje za reklamiranje i marketing, odnosno „kopije“, su pisali na papirima velikih formata i umačući pera u mastilo. Ovo je period kada štampači, naravno, nisu postojali, tako da je stvaranje svakog oglasa bilo veoma teško, pošto je podrazumevalo da se svaki kopi piše jednom od strane jednog lica, odnosno pojedinačno. U slučaju potrebe za većim brojem primeraka “kopija”, svaki je ponovo trebalo napisati ispočetka.
Sa protekom vremena su se menjali i procesi pisanja, naravno, tako da ovde na scenu stupa pojava brošura i pamfleta. Sa pojavom masovne štampe 1660. godine, novine postaju žive, pa tako i prve novine pod nazivom „Oxford Gazzete“. Ova pojava se smatrala velikim prodorom i napretkom, ošto sunavedene novine bile štampane na velikim papirima koji su ostavljali dovoljno mesta za prikazivanje mnoštva oglasa. To je značilo da su kopirajteri mogli dopreti do većeg broja ljudi za kraće vreme i uz manje napora i truda.
Otac kopirajtinga
Ono kako danas vidimo koprajting kao „slobodnjačku“, ili freelance profesiju, nije kako je to bilo od samog početka. Procenjuje se da samo u Americi danas postoji preko 131.000 kopirajtera, Prvi znanični nezavisni kopirajter se pojavio u 19. veku i zvao se Džon Emori Pouers. On je bio zaposlen u robnim kućama pod nazivom „Lord & Taylor“ i „Wanamaker’s“, a ne u novinskoj industriji, kao što je u to vreme bila praksa. On je postigao svoj uspeh time što je bio u stanju da napiše i do šest oglasa nedeljno koji su se pojavljivali u novinama. Time je omogućavao robnim kućama za koje je radio da uvećaju svoj prihod za samo nekoliko sati, kao i da udvostruče svoju godišnju zaradu.
Jednom prilikom je podelio reči mudrosti kao tajnu svog uspeha u kopirajtingu rekavši:
„Prva stvar koju pojedinac mora da uradi da bi uspeo u kopirajtingu jeste da pridobije pažnju čitaoca. To znači da mora da bude interesantan. Sledeća stvar jeste da se drži istine, a to, pak, znači ispravljanje svega onoga što ne valja u poslovanju jedne kompanije. Ukoliko istina ne može da se ispriča, popravi je da može. To je cela poenta i suština o čemu je ovde reč.“
Zaslužio je svoj nadimak „Otac modernog kreativnog kopirajtinga“ zahvaljujući svojim kontroverznim, a ipak, kreativnim oglasima. Ovo su vreme i osoba zbog kojih se spoznala prava vrednost kopirajtinga.
Nakon Pauersove smrti, osoba koja je preuzela veliku ulogu u kopirajtingu je svakako bio čovek pod imenom Robert Kolijer. On je postao uspešan time što je započeo fenomen dnevne pošte koristeći emocionalno povezivanje psihološke tehnike kako bi dosegao do ljudi. Ovim su prednosti i efektivnost kopirajtinga dokazane još jednom.
Pored navedenih začetnika kopirajtinga, u istoriji ove profesije se pominju još neka imena koja možete pogledati ovde i steći dublji uvid u važnost profesije kopirajting.
(R)evolucija kopirajtinga
Kao što smo naveli u prethodnoj objavi na blogu, razvoj Interneta i moderne tehnologije imaju veliki uticaj na živote svih nas. Stoga možemo reći da su se i koprajteri podvrgli nekim promenama u trendovima i načinima na koje obavljaju svoj posao. Umesto da pišu „kopije“ isključivo za oglase u štampi, današnji kopirajteri koriste se koriste metodama koje im služe da upešno obaljaju svoj posao. Te metode su:
- SEO optimizacija;
- Elektronsko poslovanje (E-commerce)
- Pisanje i voženje bloga (Blogovanje)
- Društveni mediji;
- Društvene mreže.
Pa ipak, bez obzira na to koliko su se trendovi u kopirajtingu promenili u međuvremenu, neke stvari su ostale iste. Na primer, potencijali i karakterne osobine koje svaki kopirajter mora da poseduje, kao što su:
- Sposobnost da ispričaju fenomenalne priče koje će prodati proizvod ili uslugu;
- Unikatnost, odnosno originalnost;
- Veština da adekvatno i preciszno odrede svoju ciljnu publiku;
- Talenat da iskoriste svoju emocionalni pristup kako bi ubedili potrošače da kupe odreženi proizvod ili uslugu.
ZAKLJUČAK:
Kao što možemo da vidimo, moderno vreme u kome živimo i razvoj tehnologije imaju ogroman uticaj na naše živote danas. Ovo se svakako odnosi i na način na koji se kopirajting može raditi u vidu profesije. Pa ipak, ovo svakako ne znači da su se svi aspekti ovog psolovanja promenili. Današnji kopirajteri koriste različite načine kako bi obavili svoj posao u poređenju sa tim kako je to bilo ranije. Jedna stvar je ipak sigurna – kopirajting je oduvek bila i ostaće profesija koja će da živi dokle god postoji potreba za oglašavanjem. A to znači zauvek, ili makar sve dok posldnji čovek ne bude kročio Zemljom.
